Грга Антунић удара на Радућ. 0001    Пиће пију два силена бана 0002    У Задарју граду бијеломе, 0003    Једно побро од Задарја бане, 0004    А друго је од Новога бане, 0005    А уз њиха узвишна господа 0006    Капетани и млади сердари, 0007    А уз бана сједи Задарскога 0008    Бајрактар му Грга Антунићу, 0009    А уз бана сједи новљанскога 0010    Бајрактар му Пушкар Лајцманину. 0011    О свачем су еглен заметнули, 0012    Понајвећима од ашиковања. 0013    Ја шта рече од Новога бане, 0014    „Мој акрану од Задарја бане, 0015    Дедер мени тражи дивичицу, 0016    Да оженим бајрактара свога, 0017    Бајрактара Пушкар Лајцманина. 0018    Тражи мени вридну дивичицу, 0019    Јербо имам вридна бајрактара, 0020    Да га бољег у Новоме неја.“ 0021    Када бане очу од Задарја, 0022    Па он вели новљанскоме бану; 0023    „Мучи бане немој будалити, 0024    Шта ми фалиш Пушкар Лајцманина, 0025    Каква имам вридна бајрактара, 0026    Свог сестрића Гргу Антунића, 0027    Скоро Грга војску саставио, 0028    Сишо с војском до Гламоча била 0029    Уфатио бега Јакрилића 0030    И његова врана од мејдана 0031    И довео тридесет сужања, 0032    Све их тријест врго у тавницу, 0033    И довео триест дивојака 0034    Мегју њима младу невистицу, 0035    Невистицу Алибеговицу, 0036    Још јој није ни крна панула, 0037    Ни са ногу, ни са били руку; 0038    Ено њиха у високој кули; 0039    Грга јаше врана Јакрлића, 0040    Вавик Грга по мејхани хода. 0041    Јакрлића по мејхани вода, 0042    Грга пије а Јакрлић служи. 0043    Дајдер тражи мени дивичицу, 0044    Да оженим Гргу Антунића“. 0045    Диже главу Грга Антунићу, 0046    Па он вели бану Задарскоме: 0047    „Мој ујаче од Задарја бане, 0048    Ја сам сишо до Гламоча била, 0049    И извео шездесет сужања, 0050    И извео бега Јакрлића, 0051    И његова врана од мејдана, 0052    Каква врана у Турчина неја. 0053    Кад сам сишо до Задра нашега, 0054    Ја се дајко закл’о код олтара, 0055    Да се Маром оженити нећу, 0056    Већ Туркињом из земље Турчије, 0057    Од Радуча Кумалића Ајком. 0058    Ја ћу себи војску покупити, 0059    Ти ћеш мени у сватове поћи, 0060    Кум ћеш бити мени уз дивојку, 0061    А прикумак од Новога бане. 0062    А дивер ће Пушкар Лајцманине“. 0063    Ја шта рече од Задарја бане: 0064    „Тамо т’ ујак у сватове неће! 0065    Ја сам једноч покупио војску 0066    Па сам сишо до Плоче камене, 0067    А до куле Плочанин Алаге, 0068    Јер сам и ја сишо на Турчију. 0069    Ја сам био са памети сишо, 0070    Па се накан оженити био, 0071    А са сестром Плочанин Алаге, 0072    Ја сам силну војску саставио, 0073    Сишо с’ војском до Плоче камене, 0074    Туј је мене срећа послужила. 0075    Туде не би Плочанин Алаге, 0076    Алагину кулу поробисмо 0077    И његову сестру заробисмо, 0078    Ми од Плоче војску отискосмо, 0079    Кад сигјосмо до пољане равне 0080    Ја сам туде уставио војску, 0081    И попео свилене чадоре. 0082    Мало вриме ни дуго не било, 0083    Уз поље се хрти помолише, 0084    Два се одма хрта помолише, 0085    Ми рекосмо хрти Алијини. 0086    Допадоше хрти до логора, 0087    Вавик хрти по логору скачу, 0088    Вавик сестру Алагину траже. 0089    Мало вриме за дуго не било, 0090    Помоли се на алату Але, 0091    А за њиме Лика и Удбина, 0092    Ударише нама и чадору. 0093    Види Але, наћера алата, 0094    На логор ми Але ударио. 0095    Ашићаре Алу дочекасмо, 0096    Ал’ залуда што пушке пуцају, 0097    Кад од Але зрње одскакује. 0098    Он допаде до чадора мога, 0099    Ја се бјеше њега поплашио, 0100    Па ја падо до ђогата свога, 0101    Да узјашем дебела ђогата, 0102    Да ја бјежим до Новога свога. 0103    Покрај мене ударио Але, 0104    У руци му топуз од челика; 0105    Ја бијаше дошо до ђогата, 0106    Истом бјеше да узјашем ђогу, 0107    Мене Але удари топузом, 0108    Растави ме од ђогата мога, 0109    Па ме Але са алата пита: 0110    Ђе је глава Задарскога бана, 0111    Непознаде мене пред чадором. 0112    Ја му слага и закле се криво, 0113    Да је бане Задру побигнуо, 0114    Кад то Але очу на алату, 0115    Он ме даље нешће ударати, 0116    Већ проћера бијесна алата, 0117    Сестру Злату уграбио Але, 0118    Па је за се на алата баци, 0119    Ја узјаха бијесна ђогата, 0120    И то би ти мала шала била, 0121    Помоли се Влахињић Алија, 0122    А бајрактар Плочанин Алаге. 0123    Кад ме Але види пред чадором, 0124    Он познаде мене пред чадором, 0125    Он на мене наћера алата, 0126    Ја побиго Задру леденоме, 0127    А Влахињић наметну алата 0128    С’ћеро ме је Задру на капију 0129    Ту је мени срећа пресвитлила, 0130    Брз ми се је ђогат догодио, 0131    Те сам њему у Задар умако. 0132    Још ми вели Влахињић Алија, 0133    Бјежи бане Бара те штенила, 0134    Ти се фали код Задра ледена, 0135    Ти се мореш пофалити бане, 0136    Да си мени у Задар умако. 0137    Ал ако ће од Задарја бане 0138    Ја ћу боље ата нахранити, 0139    Боже ми се с-тобом потрефити, 0140    Вратићу ћу ти шалу за срамоту, 0141    Па сам реко Грга Антунићу. 0142    Да с Турцима четовати нећу“. 0143    Онда вели Грга Антунићу: 0144    „Ја те бане ни молити нећу!“ 0145    Па он вели Новљанину бану: 0146    „Хо’ш ми бане у сватове поћи?“ 0147    А вели му од Новога бане: 0148    „Аја Грга, од тог фајде неја, 0149    Ја ти тамо у сватове нећу, 0150    Поред Ајке сестре Кумалића; 0151    Јер ти знадеш Грга Антонићу, 0152    Да у Ајке има муштерија. 0153    Добро знадеш Влахињић Алију, 0154    И његова Плочанин Алагу, 0155    Алага је Ајки муштерија, 0156    Још ти знадеш Мујина Халила, 0157    И Халил је Ајки муштерија. 0158    Па ти знадеш Диздарева Меху, 0159    И Мехо је Ајки муштерија. 0160    Па ти знадеш Грдановић Меху, 0161    И тај Ајки јесте муштерија, 0162    Не говори непристали ричи; 0163    Извршити, које кадар ниси; 0164    Свачије су ричи летилице. 0165    Хоћеш сићи на широку Лику, 0166    Ајкине ће чути муштерије, 0167    Хоће тебе на мејдан позвати“. 0168    Кад те Грга разумио ричи, 0169    Па он вети Новљанину бану; 0170    „Чули мене од Новога бане, 0171    Ево ти је вира од менека, 0172    Ја ћу чисто до Радуча сићи, 0173    Ја ћу Радуч бутум похарати, 0174    Похарати ватром попалити. 0175    Кумалића кулу упалити, 0176    И сестру му Ајку уфатити, 0177    Ја с’ не бојим Лике и Личана, 0178    Ја вас нећу ни молити бане.“ 0179    Па он викну Пушкар Лајцманина: 0180    „Побратиме Пушкар Лајцманине, 0181    Хо’ш ли мени у сватове поћи? 0182    Ти састави силовиту војску 0183    Побратиме шест пуних хиљада, 0184    Шест ћу и ја подигнути побро, 0185    Нама доста дванаест хиљада, 0186    Ми моремо Радуч похарати.“ 0187    Види влаха Пушкар Лајцманина, 0188    Ђе он Грги рече у пивници, 0189    Да ће Гргом до Радуча сићи. 0190    Све то слуша беже Јакрлићу, 0191    Ја шта беже рече у мејхани: 0192    „О копиле Грга Антунићу, 0193    Што говориш непристале ричи, 0194    Које ниси кадар извршити. 0195    Зар су за те господске дивојке? 0196    Ако чује Кумалић Мујага, 0197    Он ће теби сићи до Задарја, 0198    Пред Задром те на мејдан зовнути, 0199    За те ричи џевап учинити.“ 0200    Кад то Грга очу у пивници, 0201    Јакрлићу силу одвезао; 0202    Како га је лахко ударио, 0203    Два му зуба здрава полетише 0204    А четири у јаду осташе, 0205    Два му млаза крви ударише. 0206    Онда викну од Новога бане: 0207    „Јаваш, јаваш Грга Антунићу! 0208    Чуј ме Грга то није јуначки? 0209    Тући бега руку савезани. 0210    Одриши му од рамена руке, 0211    Па му подај посиклицу криву, 0212    И пусти га до коња гаврана, 0213    Па га удри силом пред беглуком, 0214    Ко би т’ реко да си мушка глава.“ 0215    Застиди се Грга Антунићу, 0216    Па он узе бега Јакрлића, 0217    Одведе га до бијеле куле, 0218    Отвори му од тавнице врата, 0219    Па га Грга за јаку зграбио, 0220    Баци Грга бега у тамницу, 0221    Још му Грга веил Антунићу; 0222    „Ево т’ вира моја од менека, 0223    Да ћу силну покупити војску, 0224    Сићи с војском до Радуча била, 0225    И извести Ајку Кумалића. 0226    Кад изведем Кумалића Ајку, 0227    Па код Задра заметнем весеље, 0228    Ја ћу тебе извест’ из тамнице, 0229    Све ћу пушћат сужње из тамнице, 0230    Пушћати их без паре динара, 0231    Тебе беже на колац дигнути, 0232    Ђе ти гледа твоја јауклија, 0233    Јауклија Кумалића Ајка.“ 0234    Сад затвори бега у тамницу, 0235    Дочека га тридесет сужања, 0236    Уфатише бега у тамници. 0237    Да не било тридесет сужања, 0238    Па да бега уфатили нису, 0239    Како га је Грга отиснуо, 0240    Сатро би се беже по ледини. 0241    Када беже паде у тамницу, 0242    Оде Грга кули и авлији, 0243    А зацвили беже Јакрлићу. 0244    Сад нек цвили беже Јакрлићу, 0245    Усобице три бијела дана 0246    И четири ноћи страховите. 0247    Кад четврто јутро освануло, 0248    Бег подвикну грлом у тамници: 0249    „Јели мајка родила јунака, 0250    И сестрица брата одњихала 0251    На чистоме дивојачком крилу, 0252    Који би ме овдје послушао, 0253    Да ми књигу снесе на Удбину, 0254    А на руке Лики Мустајбегу.“ 0255    Кад то чуше сужњи у тамници, 0256    Сваком сужњу сузе ударише, 0257    Који би се књиге префатио, 0258    Тај неморе књиге префатити, 0259    Јер неморе изаћ из тамнице, 0260    Јер је Грга врата претворио. 0261    Опет беже у тамници викну: 0262    „Јели мајка родила јунака, 0263    Да ми књигу снесе на Удбину. 0264    Дао би му двиста маџарија!“ 0265    Док га њеко из авлије викну: 0266    „О чујеш ме беже Јакрлићу, 0267    Дај ти мени књигу шаровиту, 0268    И дај мени двиста маџарија, 0269    Ја ћу књигу снити на Удбину, 0270    А на руке Лики Мустајбегу.“ 0271    Кад то очу беже Јакрлићу, 0272    Па он викну из ледна зиндана: 0273    „О чули ме момак у авлији, 0274    Хоћеш ли ми тврду виру дати, 0275    Да ћеш књигу снити на Удбину, 0276    А на руке Лики Мустајбегу?“ 0277    А вели му момак у авлији: 0278    Хоћу беже обадва ми свита, 0279    И нећу те беже преварити, 0280    Само дај ми двиста маџарија.“ 0281    Кад те беже ричи разумио, 0282    Па он момку вели из тавнице: 0283    „Ја Бога ти момак јабанџија, 0284    Дај ти мени у авлији кажи, 0285    Како ли се по имену вичеш?“ 0286    А вели му момак са авлије: 0287    „Јеси л’ чуо беже Јакрлићу, 0288    Ја сам беже Моружинов Симо, 0289    Што ја своје дајем Котаркиње 0290    Сестре дајем, женим побратиме. 0291    Ја ожени побратима свога, 0292    Побратима Ђулић бајрактара, 0293    А са сестром Јелом Коњевића; 0294    И ожени Диздарева Меху 0295    С-липом Аном бана Задарскога. 0296    Још ожени Мују Кладушкога, 0297    С-липом Јелом Сењског капетана.“ 0298    Када беже очу у тавници, 0299    Па он Симу из тамнице викну: 0300    „Ти ли си то Моружиновићу! 0301    А чули ме Моружиновићу, 0302    Дај ти мени књиге без јазије, 0303    И дај мени мурећефа црног. 0304    Да напишем књигу шаровиту.“ 0305    Одмах Симо бега послушао. 0306    Оде Симо кули и авлији, 0307    Па он књиге бегу добавио. 0308    Кад бег књигу од Симе примио, 0309    Књигу пише беже у тамници: 0310    Ето беже књиге од менека, 0311    Добро чувај Радуч на ћенару, 0312    Јер ће Грга на њег ударити, 0313    А Мујаге код Радуча неја, 0314    Отишо је до Стамбола била. 0315    Кад је таку књигу направио, 0316    Он повикну сужње у тамници: 0317    „Чујете ли тридесет сужања, 0318    Дајте сужњи да се сакупимо, 0319    Да ми Сими дамо маџарије, 0320    Дајте браћо стотину дуката 0321    Сам ћу дати стотину дуката!“ 0322    То је бега послушало друштво, 0323    Саставише двиста маџарија, 0324    Завезаше у риду дукате, 0325    Убацише књигу и дукате. 0326    Бег избаци књигу и дукате 0327    Када Симо прими маџарије 0328    И са њима књигу шаровиту. 0329    Да видимо Моружиновића, 0330    Када књигу и дукате прими 0331    Па отишће од тамнице Симо, 0332    Право кули сиде и авлији, 0333    Опрема се Моружиновићу. 0334    Кад се Симо спреми у одаји, 0335    А добро се Симо опремио, 0336    Па он спаде у каштељ алату, 0337    Он опреми ата на јаслама 0338    Из подрума изведе алата, 0339    Изведе га на капију Симо. 0340    Он за собом врата притворио, 0341    А алата поклопио свога, 0342    Ах добар му алат од мејдна. 0343    Када Симо од Задра отишће, 0344    Нитко незна у Задру ледену, 0345    Да ће Симо на Удбину равну. 0346    Симо тежи каменој Удбини, 0347    Докле изби на међу цареву, 0348    Далмацију земљу оставио, 0349    А у личку земљу ускочио. 0350    Гази брда а гази долине, 0351    Помоли се пољу Удбинскоме, 0352    У по поља искочио Симо, 0353    Отален се види до беглука, 0354    Ал пун беглук лички набодица. 0355    У врх сјео Лика Мустајбеже, 0356    Лика гледа џаму и пенџеру, 0357    У по поља Симу опазио, 0358    Па он грлом бијелијем викну: 0359    „Дјецо моја у беглуку моме, 0360    Какво влашче јаше на алату, 0361    Ја га бели познати не могу?“ 0362    Кад то чуше личке набодице, 0363    Сви на пенџер главе наслонуше, 0364    Нико Симе познати неморе, 0365    У том Симо доскака алата, 0366    Пред беглуком одсиде алата, 0367    Нит’ га вода нит’ га коме даје, 0368    Забаци му дизгин на јабуку, 0369    Сам се алат поче окретати. 0370    Симо паде беглуку на врата, 0371    Па агама божју помоћ викну, 0372    Аге њему бога одпримише. 0373    Симо стаде у беглук мејхани. 0374    Ја шта рече Глумац Османага, 0375    Турски вели Лики у беглуку: 0376    „Види Лика влаха у беглуку. 0377    Какве су му пушке за појасом, 0378    А каква му добра ђеисија, 0379    Добар му је алат од мејдана.“ 0380    Све то слуша Симо у беглуку. 0381    Знаде Симо турски говорити, 0382    Па он викну у беглук мејхани: 0383    „Фала вама аге у беглуку, 0384    Сваком фала данас у беглуку, 0385    А не фала Глумац Османаги, 0386    Који би ме главом раставио, 0387    А за моја два пара пушака, 0388    И за моје везене аљине. 0389    И за мога бијесна алата.“ 0390    Али ћути Глумац Османага: 0391    „Пусти мене до алата мога, 0392    Пуне су ми хегбе на алату, 0393    Османага жути маџарија; 0394    А свежи ми у рамену руке, 0395    Ако мене згубиш на Туркији. 0396    Од банова нитко знати неће, 0397    Ја се ага замучио нисам, 0398    Нисам бега дошо уходити, 0399    А нисам се дошо придворити, 0400    Већ сам књигу снијо од Задарја. 0401    Па се Симо у џепове фата, 0402    Бегу даде књигу шаровиту. 0403    Када беже књигу прегледао. 0404    Извидио што му књига каже, 0405    Онда беже викну у беглуку: 0406    „О Личани дицо моја драга, 0407    Ова књига од Задра ледена, 0408    Од нашега бега Јакрлића 0409    Шта нам беже из тавнице пише: 0410    Да чувамо Радуч на ћенару, 0411    Да ће на њег Грга ударити, 0412    Ударити па га поробити, 0413    Уфатити сестру Кумалића, 0414    Да се хоће оженити с-њоме. 0415    Сад што ће мо дицо у беглуку? 0416    Да упустим Кумалића Ајку 0417    Шта би реко Кумалић Мујага, 0418    Да сам њему упушћо дивојку? 0419    Ја је дицо упустити нећу, 0420    Сад ћу дицо војску покупити, 0421    Па ћу свести војску до Радуча, 0422    И чувати Радуч на ћенару, 0423    Док не дојде Кумалић Мујага. 0424    Туде Сава на ноге скочио, 0425    Да он Задру иде леденоме, 0426    Бег Симици даде попутбину. 0427    Кад видише аге у беглуку, 0428    Да му беже даде попутбину: 0429    Туде аге не би ни једнога, 0430    Да Симицу није даровао. 0431    Саста му се стотину дуката, 0432    А Симица добро зафаљује, 0433    Оде Симо Задру леденоме. 0434    Да видимо Лике Мустајбега, 0435    Како беже војску саставио; 0436    Он књигама војску покупио. 0437    Кад подиже Лику и Удбину, 0438    Оде беже до Радуча војском, 0439    Беже војском лежи код Радуча, 0440    Сав је Радуч у хајку узео. 0441    Да видимо Грге Антунића, 0442    Како војску купи по Задарју, 0443    Шест хиљада саставио друга, 0444    С-њиме побро Пушкар Лајцманине, 0445    И он диго од Новога друштво, 0446    Шест хиљада саставио друга. 0447    Кад се војске обе саставиле, 0448    Има војске дванајест хиљада. 0449    Грга војском крену до Радуча 0450    Још он не зна у Задру леденом, 0451    Да га беже чека код Радуча 0452    Види Саве Кумалића слуге, 0453    Он по ноћи изјаха зекана, 0454    Добра зечка Кумалић Мујаге, 0455    Из Радуча ишћера зекана. 0456    Види Саве старог копилета, 0457    Ђе окрену агина зекана, 0458    Окрену га Задру леденоме, 0459    Он остави агу Кумалића, 0460    А ускочи Грги Антунићу. 0461    Када Саво паде на пољане. 0462    Ђе је међа царска и ћесарска, 0463    Кад погледа Сава са зекана, 0464    Кад пољане ватра претиснула, 0465    Јер је Грга сишо на пољане, 0466    На пољани конак учинио, 0467    Па је војска ватре положила. 0468    Грга чадор себи разапео, 0469    Па он сједи под својим чадором 0470    Својим побром Пушкар Лајцманином 0471    Када Саво доћера зекана, 0472    До чадора Грге Антунића, 0473    Пред чадором одседе зекана, 0474    Па он Грги под чадор унигје. 0475    Види Саве слуге Кумалића! 0476    Бога назва Грги полетио 0477    И Гргину руку пољубио, 0478    Док приступи Грги Антунићу, 0479    Трипут пред њим земљу пољубио, 0480    Измаче се, стаде подвив руке. 0481    А вели му Грга Антунићу: 0482    „О чујеш ме незнана катано 0483    Откле овдје под мојим чадором, 0484    Какав хабер имаш при себика, 0485    Да ме ниси дошо уходити“. 0486    А Сава се у рамени слеже, 0487    Па он Грги вели Антунићу: 0488    „Господине Грга Антунићу, 0489    Нисам дошо тебе уходити, 0490    Већ се јесам дошо предворити“. 0491    А вели му Грга пред чадором; 0492    „Када си се дошо предворити, 0493    Откле јеси, од сента којег си, 0494    Како ли се по имену вичеш. 0495    Ког си досад ти дворио момче? 0496    Умијеш ли ти дворити момче?“ 0497    А вели му Сава под чадором: 0498    „Господине Грга Антунићу, 0499    Јесил’ чуо Кумалић Мујагу, 0500    И његова Саву службеника? 0501    Ја сам главом Саво Кумалића. 0502    Дош’о сам ти и хабер донио: 0503    Ево има четири године, 0504    Како дворим Кумалић Мујагу, 0505    Све за хатор Ајке Кумалића, 0506    Још је никад ни видио нисам. 0507    Па сам чуо опран господине, 0508    Да си силну поставио војску, 0509    Да ћеш с-војском сићи до Радуча, 0510    Порад Ајке Кумалића секе, 0511    Па сам теби сишо и чадору, 0512    Да ти кажем Грга Антунићу, 0513    Да неидеш до Радуча била, 0514    Јер су Радуч Турци притиснули, 0515    Зар си Грга памет изгубио? 0516    Плете Ајка сестра Кумалића, 0517    Она плете на Лици конопце, 0518    Порад главе Грге Антунића. 0519    Водају се ати и колани, 0520    Порад врана бега Јакрлића; 0521    А оштре су код Радуча ћорде, 0522    Порад војске Грге Антунића. 0523    Већ чу ли ме Грга Антунићу, 0524    Кад би мене Грга послушао, 0525    Да ја одем до Радуча била, 0526    А ти лези војском на пољана, 0527    Ја ћу суру своју уфатити, 0528    Преварити бега и Личане, 0529    Расути их од Радуча била, 0530    Теби Грга на пољане сићи, 0531    Тебе Грга свести до Радуча. 0532    Ја ћу кули Грга ударити, 0533    Кумалића кулу похарати, 0534    Уфатити Ајку Кумалића, 0535    Бацити је за те на гаврана, 0536    Па је носи Задру леденоме.“ 0537    Када Грга очу под чадором 0538    Па он Сави вели под чадором; 0539    „Хајде Саво кули Кумалића, 0540    Гледај Саво бега преварити, 0541    Па ти мени сиди и пољани, 0542    Ја ћу с тобом до Радуча сићи, 0543    Ти ћеш кулу мени похарати, 0544    А Ајкуну дати Кумалића. 0545    Ја ћу тебе свести до Задарја, 0546    Капетанство теби превезати, 0547    Капетаном тебе направити.“ 0548    Види Саве пред чадор изађе, 0549    Он узјаха бегова зекана, 0550    Исте ноћи у седам сахата 0551    Оде Саво Кумалића кули, 0552    Сад нек Грга чека на пољани. 0553    Када Саво до Радуча сиде, 0554    Нико Саве није опазио, 0555    Већ му зора перо помолила. 0556    Да видимо Саве Кумалића, 0557    Фата Сава згоду у Радучу. 0558    Да превари Лику и Личане, 0559    Од дна до д’на три мјесеца дана, 0560    Вавик беже чека под Радучом. 0561    Једно јутро Сава подранио, 0562    Па га ето бегу до чадора: 0563    Бегу Сава вели под чадором: 0564    „О Турчине Лика Мустајбеже, 0565    Селам су ти обадве госпоје, 0566    Да ти распеш од Радуча војску, 0567    Да је беже слаго Јакрлићу.“ 0568    Док ста вика Тале Ибрахима: 0569    „О чу ли ме Лика Мустајбеже, 0570    Ја би реко да је слаго беже. 0571    Ћео беже вако учинити, 0572    Да ти скупиш силовиту војску, 0573    Па да Задру сидеш леденоме, 0574    Да избавиш њега из зиндана. 0575    Али Лика дирек од Удбине, 0576    Куја м’ мати и отац копиле, 0577    КО ће ићи бега избављати? 0578    Сад је Лика вакат расипати, 0579    Осташе нам бјелице шенице, 0580    Да идемо сијати шенице.“ 0581    То је беже Талу послушао, 0582    Свако оде завичају своме. 0583    Да видимо Саве Кумалића, 0584    Како Сава чека код Радуча. 0585    Кад се Сави ноћца уноћала, 0586    Он изведе бегова зекана, 0587    Код Радуча узјаха зекана, 0588    Право Грги на Пољане сиде. 0589    Када Грги и чадору сиде, 0590    Он подиже Гргу Антунића, 0591    Још му вели Сава код чадора: 0592    „Господине Грга Антунићу, 0593    Сад хоћемо до Радуча сићи, 0594    Само’ ш мене Грга послушати, 0595    Ти поведи Пушкар Лајцманина, 0596    И покупи дви стотине друга, 0597    Па ћеш самном до Радуча сићи, 0598    Ми хоћемо Кумалића кули, 0599    Нек остане на Пољана војска, 0600    Нама више не требује војске, 0601    Моремо ти Ајку уграбити, 0602    И сав Радуч Грга, попалити. 0603    Јер у њему нигди никог неја, 0604    Све је беже крено од Радуча.“ 0605    То је Грга Саву послушао, 0606    И он узе Пушкар Лајцманина, 0607    И са њиме двиста коњаника. 0608    Први Саво јаше на зекану 0609    Право Кули Кумалић Мујаге. 0610    Кад сиђоше Кумалића кули, 0611    Да видимо Саве Кумалића 0612    Он зекана гони до капије, 0613    Па он приде до авлински врата, 0614    Сјаха зечка, за хајку префати; 0615    Сава куца на авлински врати, 0616    А на име он Ајкуну виче; 0617    Ја шта Сава на вратима виче: 0618    „Сестро Ајко отвори ми врата, 0619    Ево сада стиго из Стамбола.“ 0620    Ко ће Саву први опазити? 0621    Опази га Ајка Кумалића. 0622    Мисли Ајка жалосна јој мајка, 0623    Да јој братац стиго из Стамбола, 0624    Па потече низ високу кулу, 0625    Неја када пробудити мајке, 0626    Колико се брату веселила. 0627    Ето цуре низ мостове сиде, 0628    Па отвори од куле канате. 0629    Ето Ајке низ мермер авлију, 0630    Авлија се дуга претрефила, 0631    Два би с’ у њој пјешца разабрала. 0632    Када цура паде до каната, 0633    Са каната мандал уклонила, 0634    А пред кулом чудо угледала, 0635    Ригја јој се ноћца догодила. 0636    Види слуге Ајке Кумалића, 0637    Не познаде Саве Кумалића, 0638    Залуду јој био у авлији, 0639    Усобице четири године, 0640    Јер је млада у кафазу расла, 0641    Па га никад ни видила није; 0642    Нит познаде братова зекана, 0643    Већ познаде бегова гаврана, 0644    Јер јој беже често долазио 0645    У ћосање и ашиковање, 0646    А на своме врану косатоме. 0647    Када Ајка угледала врана, 0648    Одмах се је Ајка досјетила. 0649    Цура писну побиже до куле, 0650    А ста вика Грге Антунића: 0651    „Кам’ ти фала Саво Кумалића, 0652    Јесили ми реко на Пољана, 0653    Да ћеш Ајку мени уграбити, 0654    Бацити је на сапи гаврану.“ 0655    Кад то очу слуга Кумалића 0656    Он потече уз мермер авлију, 0657    Таман Ајка упаде у кулу. 0658    Цура шћаше врата претворити, 0659    А допаде Сава Кумалића 0660    И уграби Ајку Кумалића, 0661    За врану је зграби плетеницу 0662    Повуче је низ мермер авлију, 0663    Стаде писка Кумалића Ајке. 0664    Очу писку Кумалића мајка, 0665    А нена се хитра догодила, 0666    Часом стрка низ високу кулу, 0667    Па затвори од куле канате, 0668    Па је ето уз високу кулу, 0669    Мујагину пушку уграбила. 0670    Премаче се до пенжера нена, 0671    Па на кули чекму отворила, 0672    Па окрену дугу гранајлију, 0673    Она гагја Гргу Антунића. 0674    Пуче пучка вазда јој пуцала, 0675    Не погоди Грге Антунића, 0676    Већ погоди Саву Кумалића, 0677    Мртав Саво паде пред капијом. 0678    Да видимо остареле нене, 0679    Старка опет пушку пренабила, 0680    Окрене је низ високу кулу. 0681    Пуче пушка, вазда јој пуцала, 0682    Не погоди Грге Антунића, 0683    Већ крај њега Пушкар Лајцманина, 0684    Мртав Пушкар паде пред капијом. 0685    Да видимо Грге Антунића, 0686    Он од куле окренуо врана. 0687    Прочуше се обе кукавице, 0688    Кол’ко кука нена на пенџеру, 0689    Већма Ајка кука Кумалића. 0690    Како кука како ли набраја, 0691    Би студена заплакала стина. 0692    Оде данас вира за невиру, 0693    Липа турска вира за каурску. 0694    Куку брате Кумалић Мујага, 0695    Да ме брате мореш погледати, 0696    Како ми је штенац кидисао. 0697    Да видимо Грге Антунића, 0698    И његова друштва у Радучу; 0699    Ударише крањци по Радучи, 0700    Неколике куле поробише, 0701    Поробише ватром попалише. 0702    Лахко им је било попалити, 0703    Кад у њему никог мушка неја. 0704    Да видимо Кумалића мајке, 0705    Старој нени на ум препануло, 0706    Па је нена на ноге скочила, 0707    Ето старе кули уз мостове. 0708    Када нена на таван изагје, 0709    И упали агине прангије; 0710    Кад агине пукшое прангије, 0711    Велики су агини гласници, 0712    А добро их ага напунио, 0713    Кад је ага пошо до Стамбола. 0714    Кад по Лици пукоше гласници, 0715    Све планина планину дозива, 0716    Оде јека на Удбину равну. 0717    Ко ће топе најпре опазити? 0718    Опази их Лика Мустајбеже, 0719    Јер је беже рано уранио, 0720    Уранио у беглуку своме, 0721    И са њиме Ђулић бајрактаре. 0722    Бајро бегу каву преставио. 0723    Ја кад беже чуо хабердаре, 0724    Бег Мустајбег бајрактара викну: 0725    „О чули ме до тила кошуљо, 0726    Чиј’ су сине на Лици гласници?“ 0727    А Бајро му вели у одаји: 0728    „О Мустајбег дирек од Удбине, 0729    Да т’ је здрава при рамену глава, 0730    Оно беже Радучки гласници, 0731    Оно ј’ Грга сишо до Радуча.“ 0732    Кад те ричи беже разумио, 0733    Па он Бајру у одаји викну: 0734    „О Ђулићу спани до топова, 0735    Па опали с табије топове, 0736    Нек се сила купи под Удбином.“ 0737    Одмах Бајро бега послушао 0738    Па га право ето на табију, 0739    Ђулић Бајро напуни топове. 0740    Кад бегови дрмнуше топови, 0741    Веилки су у Лике гласници, 0742    А добро их Бајро нахранио, 0743    Оде јека по широкој Лици, 0744    Све планина планину дозива. 0745    На градови пуцају топови, 0746    По кулама грокте земберлуци, 0747    По чардаку шибе попуцују. 0748    Сва се бутум Лика запалила. 0749    Свако тежи Лици и Удбини, 0750    Јер свак знаде по широкој Лици, 0751    Да је бегу личком при образу. 0752    Нек се купе како њима драго, 0753    Бег нек креће, кад је њему драго, 0754    Беже викну ускок Радована: 0755    „Вирна слуго ускок Радоване, 0756    Хајде Раде узјаши гаврана, 0757    Гони Раде на ћуприју врана, 0758    Ђе је међа царска и цесарска. 0759    Стани Раде овде на ћуприји, 0760    Ником Раде не дај пролазити, 0761    Да би когод прошо на ћуприју, 0762    Да би Раде сишо на Пољане, 0763    Да он Грги иде на Пољане, 0764    Док не дојде Лика Мустајбеже, 0765    Јер ће аге сада навалити. 0766    Та које су ближе до Радуча, 0767    Он ни један на Удбину неће, 0768    Он ће сваки на Радуч кренути, 0769    Ником недај прићи на ћуприју. 0770    Чујдер Раде моја вирна слуго 0771    До сада си бегу вјеран био, 0772    Сад ми мореш хилу учинити, 0773    Ко што ј’ Сава своме Кумалићу. 0774    Не шали се ускок Радоване, 0775    Да би мени хилу учинио, 0776    Па би агу којег упустио, 0777    Да би који ага погинуо, 0778    С-мртвом би ти говорио главом.“ 0779    Кад те Раде ричи разумио, 0780    Па он вели бегу у беглуку: 0781    „О Мустајбег дирек од Удбине, 0782    Ја ти никад халалити нећу, 0783    Што ми беже рече у беглуку, 0784    Да би мого Сави поредити, 0785    Да сам Лико о хили мислио 0786    Већма би те мого преварити.“ 0787    Па окрену беглуку на врата, 0788    Он гаврана опремио свога. 0789    Кад узјаха Раде на гаврана, 0790    Људи кажу с Лике на ћуприју, 0791    Има пуних дванајест сахата, 0792    Све је Раде у три пофатао, 0793    Када Раде сиде на ћуприју, 0794    Мртав вранац паде по ћуприји, 0795    Колико му Раде кидисао. 0796    Кад се Раде раста са гавраном, 0797    Мртва врана све у печу љуби. 0798    Мој гавране оба моја крила, 0799    Ђе те никад преболити нећу, 0800    Докле алај изби на ћуприју, 0801    Пред алајом један на зекану, 0802    А за њиме пет стотина друга, 0803    То је глава аге Зенковића, 0804    Пред њег Раде паде на ћуприју 0805    Он под агом устави зекана, 0806    Све му каза ускок Радоване 0807    Што је реко Лика Мустајбеже, 0808    Одмах ага осиде зекана, 0809    И осиде силовита војска, 0810    Мало вриме ни дуго не било, 0811    Уз поље се алај помолио, 0812    Пред алајом ага на ждралину, 0813    То бијаше Врховац Алага, 0814    Што Врхова од каура чува, 0815    Су својије хиљаду пандура. 0816    И тај ага до ћуприје сиде, 0817    И тога је уставио Раде, 0818    И тај одмах ата одјахао, 0819    И са њиме хиљаду момака. 0820    Мало вриме за дуго не било, 0821    Уз поље се алај помолио, 0822    Пред алајом један на алату, 0823    Други за њим јаше на алату, 0824    У руци му зелена бајрака, 0825    А за њиме сила ударила. 0826    Чији алај изби до ћуприје? 0827    То бијаше Плочанин Алага, 0828    А за њиме Влахињић Алија, 0829    Што га зелен бајрак поклопио. 0830    Алију је влахиња родила, 0831    Ал је Але соја јуначкога, 0832    Бишнег момка у свој Лици неја, 0833    Да је грђи према душманину. 0834    По Котору дршћу Которани, 0835    Кад с’ спомене Влахињић Алија, 0836    Кад с’ расплаче чедо у бешици, 0837    Све га снаша шутка са Алијом: 0838    „Де не плачи драго дите моје, 0839    Ако чује Влахињић Алија, 0840    Хоће нама сићи и бешици, 0841    Посићи ти ћају на Котару, 0842    А мајку ти повест у сужањство, 0843    Тебе луда паши поклонути, 0844    А паша те цару опремити, 0845    Цар те сине дати у Татаре, 0846    У Татаре у немиле људе.“ 0847    Па за Алом сила и ордија, 0848    Када сиде Плочанин Алага, 0849    На ћуприју наћера алата, 0850    А вели му ускок Радоване: 0851    „Ага драги селам ти је Лика, 0852    Да причекаш њега код ћуприје.“ 0853    Одмах ага осиде алата, 0854    И осиде сва његова војска. 0855    А ста вика Влахињић Алије: 0856    Куја мати а отац копиле, 0857    Ко ће чекат Лике Мустајбега; 0858    Ја вам брода ни тражити нећу, 0859    Па на воду ата наћерао. 0860    Прољетна се догодила доба, 0861    Вода дошла од брига до брига, 0862    Вода не да брода на себика, 0863    Али Але наћера алата. 0864    Кад му алат воду пребродио, 0865    И обале ногом дограбио, 0866    Он из воде на обалу фрци 0867    И изнесе Влахињић Алију, 0868    Оде Але оћера алата. 0869    Туј не било ни једног јунака, 0870    Кој’ се чуду није зачудио, 0871    Како смиде ата наћерати. 0872    Вавик Раде стоји на ћуприји, 0873    А долазе личке набодице. 0874    Како ј’ којем било на ударцу, 0875    Тако аге стижу на ћуприју, 0876    А Раде их враћа са ћуприје, 0877    Све уставља аге и алаје. 0878    Мало вриме за дуго не било, 0879    Помоли се Лика Мустајбеже 0880    И он јаше ригју великога, 0881    Голуб му се води у једеку, 0882    А за бегом седам бајрактара, 0883    Па за њима сила и ордија, 0884    Уздиго је на све стране Лику. 0885    Кад бег сиде води и ћуприји, 0886    Беже пита Раде на ћуприји: 0887    „Радоване моја вирна слуго, 0888    Јел’ ти ико прошо на ћуприју?“ 0889    „Није беже обадва ми свита, 0890    Ја никога упустио нисам.“ 0891    Да видимо Лике Мустајбега, 0892    Ђе устави силу и ордију. 0893    Бег завика грлом бијелијем: 0894    „Је ли мајка родила јунака, 0895    Да он сиде на дуге пољане, 0896    Да он види, је ли Грга онде, 0897    Лежи л’ војском и сад на Пољани?“ 0898    Док ста вика Тале Ибрахима: 0899    „Ево мајка родила јунака, 0900    Ја ћу сићи на дуге Пољане, 0901    Уходити Гргу Антунића, 0902    И прави ти хабер донијети, 0903    Па појаха бијесна кулаша 0904    Оћера га на Пољане Тале. 0905    Када Тале паде у Пољану, 0906    Кад изагје у врх од планине, 0907    Тале свога одјаха кулаша, 0908    Па се Тале премаче до јеле. 0909    Он за јелу привеза кулаша, 0910    Па га ето уз јелику појде. 0911    Кад се попе на врх од јелике, 0912    А потеже дурбин од очију, 0913    Па погледа Тале на Пољане, 0914    Он угледа Гргине чадоре, 0915    Бутум Тали поље поцрнуло, 0916    Од шкрљака и од телећака, 0917    Све кроз влахе модар пламен лиже. 0918    Кад погледа Тале Ибрахиме, 0919    Он угледа на дуги Пољана, 0920    Ђе изниче алат од мејдана 0921    И на њему момак на Пољане. 0922    Кад алата исћера од војске 0923    Он са ногу чизме отиснуо, 0924    Из чизама црну крвцу циди. 0925    Када Тале момка угледао, 0926    Па поближе дурбин прикучио, 0927    Па он момка сејри и алата. 0928    Док познаде момка и алата, 0929    Да је побро Влахињић Алија, 0930    Па уздахну са срдашца свога: 0931    Куку побро Влахињић Алија. 0932    Толи ћеш ми лудо погинути! 0933    Па он појде низ високу јелу, 0934    До по јеле силазио Тале, 0935    Од по јеле ноге омакоше, 0936    Паде Тале маман низ јелику, 0937    А у седло ускочи кулашу, 0938    Па се на њем одржао Тале. 0939    Он кулаша свога отиснуо, 0940    Право иде Лики Мустајбегу 0941    Па све Лики каза код ћуприје, 0942    Када Лика очу Мустајбеже, 0943    Па он викну ускок Радована, 0944    „Радоване један јарамазе, 0945    Што ми слага данас на ћуприји, 0946    А да никог упустио ниси.“ 0947    А Раде му вели код ћуприје: 0948    „Нисам беже обадва ми свита.“ 0949    Док ста вика Плочанин Алаге: 0950    „Истина је Лика Мустајбеже, 0951    Да га Раде није упустио, 0952    Але није прешо на ћуприју, 0953    Он на воду наћеро алата. 0954    Да не било Плочанин Алаге, 0955    Оде Ради са рамена глава.“ 0956    Да видимо Лике Мустајбега! 0957    Дјецо моја, моји Удбињани, 0958    Ко ће цару џевап учинути, 0959    За газију Влахињић Алију. 0960    Чујете ли сиви соколови, 0961    Сад ко први на Пољане сиде, 0962    Влахињићу јардум учинуо, 0963    Најбржи му парип од мејдана, 0964    Ја ћу цару њега нафалити, 0965    И агалук њему добавити.“ 0966    Кад то чуше личке набодице, 0967    Згледаше се један на другога, 0968    Баш ко вуци у злој годиници, 0969    Сваки ату погрмио своме 0970    Од ћуприје, па се појагмише, 0971    Ко ће први сићи на Пољане. 0972    Црне земље стаде гудљевина, 0973    Фука стаде у небо бајрака. 0974    Мили Боже ко ате поведе? 0975    Поведе их Диздарагин доре 0976    И на њему Диздаревић Мехо, 0977    Упоредо Кладушки Хрњица, 0978    Поред њега Плочанин Алага, 0979    Па све ага један за другијем, 0980    Тако они на поље сиђоше, 0981    Кад стигоше на Пољане Турци, 0982    Докле Лика сиде Мустајбеже. 0983    Када Лика војску саставио, 0984    Онда Тале викну Ибрахиме: 0985    „Дајдер беже изун од себека, 0986    Сада беже да ми ударамо.“ 0987    Бег завика хожде и хаџије; 0988    Хоџе ђулбе дову заучише, 0989    А хаџије зићир донесоше. 0990    Кад су таман у по дове били, 0991    Тргоше се млади бајрактари, 0992    Фука стаде у небу бајрака, 0993    Црне земље стаде гудљевина 0994    Сијну симшир, ко из неба крупа, 0995    Није алем што из неба сјаји, 0996    Нег је дорат Удбине Диздара, 0997    На њем Мехо радосна му мајка, 0998    Право путу сиде до логора. 0999    У првој се ватри помишао, 1000    На се бутум ватру измамио, 1001    Влахињићу хампу учинио, 1002    А остали ударише Турци. 1003    Кад се силе двије саставише, 1004    Свадише се Турци и каури. 1005    Мили Боже немила састанка, 1006    Грми сјева а крв се прољева, 1007    Усобице четири сахата. 1008    Бег из поља исћеро ригјана, 1009    Па се дјеце, бајрактара нада. 1010    Мало вриме ни дуго не било, 1011    А испаде Налунићу Хусо, 1012    И доћера бегова голуба. 1013    Беже пита свога бајрактара: 1014    „Сине драги Налунићу Хусо, 1015    Шта је сине на Пољана било?“ 1016    „Добро беже ако Бога знадеш 1017    Побигли су власи са Пољане, 1018    За њима се отиснуше Турци; 1019    Мало у нас беже замјеника, 1020    Власима смо штету учинили, 1021    У ред ће се повраћати Турци.“ 1022    „Добро Бајро милом Богу фала, 1023    Ја да игје Грге Антунића?“ 1024    А Бајро му вели код чадора: 1025    „Побиго је Задру леденоме.“ 1026    Опет беже вели код чадора: 1027    „Ја да игје Ајке Кумалића!“ 1028    А Бајро му рече са голуба: 1029    „Отишо је Грга Антунићу, 1030    Однио је Ајку Кумалића.“ 1031    Кад те беже ричи разумио, 1032    Па он вели Налунићу Хуси: 1033    „Јазук теби Налунића Хусо, 1034    Кад упусти Ајку Кумалића, 1035    Да је Грга носи на Котаре. 1036    Рашта мога ти јашеш голуба, 1037    Што си Хусо Ајку упустио?“ 1038    А вели му Хусо код чадора: 1039    „Нисам беже упустио Ајке, 1040    Ја сам свога поћеро голуба, 1041    Да ја Гргу гоним Антунића, 1042    Док наскака Влахињић Алија, 1043    А на своме косату алату, 1044    Он оћера Гргу Антунића.“ 1045    Кад те беже ричи разумио, 1046    Па он викну Налунићу Хусу: 1047    „Упушћо си Влахињића сама, 1048    Гони мога велика голуба, 1049    Влахињићу ти јардум учини. 1050    Намах Хусо паде по голубу, 1051    А фати се плетене канџије, 1052    Оде Хусо, оћера голуба. 1053    Нека иде како њему драго, 1054    Да видимо Влахињић Алије, 1055    Кад се силе двије саставиле. 1056    Але свога доћеро алата, 1057    До чадора Грге Антунића. 1058    Кад је Але пао до чадора, 1059    На голему жалост ударио, 1060    Кад му Грге Антунића неја, 1061    Побиго је Задру леденоме, 1062    И однио сестру Кумалића, 1063    За њим Але натиско алата, 1064    Вавик Але на алату скаче. 1065    Кад Пољане Але оставио, 1066    У планине присим ударио, 1067    Премаче се пољу котарскоме, 1068    У по поља Гргу опазио, 1069    Ђе он бије врана Јакрлића, 1070    А суст’о му вранац од мејдана. 1071    Хамљив му се вранац догодио, 1072    А потешка Ајка Кумалића. 1073    Кад га Але стиже на Пољани, 1074    Па он Гргу Антунића викну: 1075    „О копиле Грга Антунићу, 1076    Де поврати врана Јакрлића, 1077    А од себе отисни дивојку, 1078    Да јуначки мејдан подилимо. 1079    Ако мене згубиш у мејдану, 1080    Другога ти мејданџије неја, 1081    Онда води Ајку Кумалића, 1082    Па се с њоме жени код Задарја.“ 1083    Ал то Грга хаје и не хаје, 1084    Увик бије под собом гаврана. 1085    До њег’ Але наћера алата, 1086    Близу га је Але достигнуо. 1087    Види Але, у мисли удари: 1088    Мили боже, што ћу и како ћу? 1089    Да би био Гргу Антунића, 1090    Ја не могу Грге погубити, 1091    Јер ћу Ајку убит’ Кумалића. 1092    Да убијем врана Јакрлића, 1093    Што ће рећи беже Јакрлићу; 1094    Види фале Влахињић Алије, 1095    Ђе не може Грге освојити, 1096    Док не уби мојега гаврана, 1097    Па он викну Ајку Кумалића: 1098    „Макни главу Кумалића Ајко, 1099    Укажи ми плећа маџарину.“ 1100    А вели му Ајка Кумалића: 1101    „Влахињићу мој на мисту брате, 1102    Ја не могу главе одмакнути, 1103    Мајка ми је косе одгојила, 1104    Влашче их је у зубе турило. 1105    Већ Алија брате не рогјени, 1106    Удри мене данас на Пољани, 1107    Халал теби моја крвца била 1108    На махсеру и ономе свиту. 1109    Растави ме динским душманином. 1110    Жао Али убити дивојку. 1111    Он наћера дебела дората, 1112    Да претече Гргу Антунића. 1113    Кад су таман у поредо били, 1114    Види Грге, пушку окренуо, 1115    На Алији нишан саставио; 1116    Пуче пушка остала му пуста, 1117    Не погоди Влахињић Алије, 1118    Него под њим дебела алата, 1119    Алат паде а претишће Алу, 1120    Док се Але коњем раставио, 1121    Поразмаче Грга на гаврану, 1122    За њим Але пушке испалио, 1123    Не погоди Грге ни гаврана, 1124    Оде Грга однесе дивојку. 1125    А Влахињић пао по алату, 1126    Грозне Али сузе ударају, 1127    Мртва ата на Пољани љуби: 1128    Мој алате и брате и друже, 1129    Ђе те никад преболити нећу. 1130    Тако Але кука по алату, 1131    Низ поље се тутањ опазио, 1132    Кад Влахињић оком погледао, 1133    Он угледа бегова голуба, 1134    На њему се Хусо положио. 1135    Када Але опазио Хусу, 1136    Од алата фрци до голуба. 1137    Када Хусо доскака голубу 1138    Влахињићу турски селам викну, 1139    Але њему селам одпримио. 1140    Ја шта рече Налунићу Хусо: 1141    „Побратиме Влахињић Алија 1142    Ко ти уби дебела алата, 1143    Ђе си Гргу оставио побро?“ 1144    А вели му Але код Голуба: 1145    „Сјахуј Хусо бегова голуба, 1146    Ја сам овде Гргу упустио. 1147    Уби Грга подамном алата 1148    И утече Задру леденоме, 1149    Он однесе Кумалића Ајку. 1150    Дајдер Хусо бегова голуба, 1151    Да ја Гргу гоним Антунића. 1152    Вира ти је моја од менека, 1153    Да га Хусо оставити нећу, 1154    Сћераћу га Задру у капију, 1155    Док је моја на рамену глава. 1156    Ја вратити Кумалића Ајку, 1157    Ја ћу Задар плећим населити, 1158    Ил’ код Задра главу изгубити.“ 1159    То изрече узјаха голуба, 1160    Оста Хусо код мртва алата. 1161    Да видимо Влахињић Алије, 1162    Кад бегова отишће голуба, 1163    А фати се плетене канџије. 1164    Кад бегова удари голуба, 1165    Кад му голуб поља заграбио, 1166    По њему се Але поклопио, 1167    Мисли Але радосна му мајка, 1168    Да хајвана ко алата неја. 1169    Ја кад голуб земљом заграбио, 1170    А Але се у седлу пречврсти, 1171    Све се краде голуб испод Але. 1172    Брзо стиже Гргу Антунића, 1173    Кад га Але стиже на голубу, 1174    Па он рече Грги Антунића: 1175    „О копиле Грга Антунићу, 1176    Ти одбаци од себе дивојку, 1177    Ходи вамо да се огледамо!“ 1178    Ал’ то Грга неће ни да чује, 1179    Увјек бије под собом гаврана. 1180    Види Але достиго гаврана, 1181    Ал’ голуба не сми наћерати, 1182    Јер се боји Влахињић Алија, 1183    Убиће му бегова голуба, 1184    Свој ће Лици обломити крила. 1185    Док га Ајка Кумалића викну: 1186    „Не нагони бегова голуба 1187    Пуне су му пушке у шакама, 1188    Изломи ми по лактови руке, 1189    Носећи се с-њиме по Пољани, 1190    Рада сам му пушке уграбити.“ 1191    А ста вика Влахињић Алије: 1192    „Ја бога ти Кумалића Ајко! 1193    Гледај врану кајас уграбити, 1194    Неће ли се натраг повратити, 1195    Да ја прса видим каурину.“ 1196    Ајка кајас ливи уграбила, 1197    А цура се снажна претрефила, 1198    А вранац се мекахан трефио, 1199    У свем зору клече на кољена 1200    На ливу се страну повратио, 1201    А од Але голо гвожђе сину, 1202    Мало Але влаха дофатио, 1203    По десној га бедри дофатио 1204    Влашче паде, а Ајка по њему. 1205    Насмија се Влахињић Алија, 1206    Ђе Туркиња јаше на душману. 1207    Он бегова одјаха голуба, 1208    Па он Грги и дивојци приде. 1209    Када Ајку с влахом раставио, 1210    Па он Гргу за јаку здупио: 1211    „О чули ме Грга Антунићу, 1212    Хајде сада Задру леденоме, 1213    Па се Ајком жени Кумалића, 1214    Ил ће тебе Тале оженити, 1215    Оженити дриновом тољагом.“ 1216    Па он Грги руке префатио, 1217    Помоли се Налунића Хусо, 1218    А он пјеше лети на ногама. 1219    Када дојде Налунића Хусо, 1220    Але реже, Хусо руке стеже, 1221    Док свезаше Гргу Антунића. 1222    Подигоше Ајку Кумалића 1223    На гаврана бега Јакрлића, 1224    А Налунић узјаха голуба. 1225    Да видимо Влахињић Алије, 1226    Ђе узјаха Гргу Антунића, 1227    А фати се плетене канџије; 1228    Тако иду низ поље зелено, 1229    Носи Грга Влахињић Алију, 1230    До Алина мртвога алата. 1231    Када але дојде до алата, 1232    Он осиде Гргу Антунића, 1233    Премаче се до мртва алата, 1234    Са алата седло оборио, 1235    А на Гргу седло навалио. 1236    Мртва ата у чело пољуби, 1237    Па он вели мртвоме алату: 1238    „Мој алате рано непребона, 1239    Мисто тебе ја јашим сердара, 1240    Па се фати плетене канџије, 1241    Он оћера Гргу Антунића. 1242    Кад сигјоше пољу до чадора, 1243    Ђе су они мејдан дијелили, 1244    И ђе су се силе удариле, 1245    Туде беже чадор разапео, 1246    Покопао на пољу шехите, 1247    Рањеницим сала направио, 1248    На два коња и копља четири, 1249    Све је сужње Лика повратио, 1250    Што је Грга био заробио. 1251    Када дојде Влахињић Алија, 1252    И са Алом Налунићу Хусо, 1253    Доведоше Ајку Кумалића, 1254    Да видимо Влахињић Алије! 1255    Он поклону Гргу Антунића 1256    Поклону га Лики Мустајбегу, 1257    Бег му зади седам челенака, 1258    Гргу даде Тали Личанину. 1259    Покренуше са пољане Турци, 1260    Бег покрену војском на Удбину, 1261    И понесе своје рањенике. 1262    Када беже на Удбину крену, 1263    Свако оде завичају своме. 1264    Да видимо Тале Ибрахима 1265    Ђе он Гргу сведе до Трновца, 1266    Шта ће Тале Гргом начинити? 1267    Сапе Тале Гргу са кулашом, 1268    Одбио га Лици на урије. 1269    Он по трипут облази кулаша. 1270    На дан три пут тимари кулаша, 1271    Све за хатор Грге Антунића. 1272    Колико је кидисао Тале, 1273    Он по трипут тимари кулаша. 1274    Кад тимари велика кулаша, 1275    Он тимари Гргу Антунића, 1276    Чешагијом тимари кулаша, 1277    А тољагом Гргу Антунића 1278    Вавик Гргу бије уз кулаша. 1279    Тако прошле три недеље дана, 1280    Стиже књига Лики Мустајбегу, 1281    Од Задарја града бијелога. 1282    Ја шта пише књига шаровита: 1283    Чуј Турчине Лика Мустајбеже, 1284    Ти си Гргу тамо уфатио, 1285    Ја сам беже њему говорио, 1286    Да не иде до Радуча била, 1287    Он ме није шћео послушати, 1288    Па је сишо до Радуча била; 1289    Ти си беже њега уфатио, 1290    Мој је сестрић Грга Антунићу, 1291    Де ми спреми Гргу Антунића, 1292    Ишћи за њег главно дуговање, 1293    Да утишим сестру на оџаку, 1294    Када беже књигу прегледао, 1295    Другу беже бану повратио: 1296    Ето књиге од Задарја бане, 1297    Ја ти Грге уфатио нисам, 1298    Грга није бане код менека, 1299    Гргу бане јесте уфатио, 1300    Уфатио Влахињић Алија, 1301    Поклон’о га Тали Личанину, 1302    Ишћи бане ти Гргу од Тале. 1303    Кад је таку књигу направио, 1304    Посла књигу бану Задарскоме. 1305    Кад је бану књига догазила, 1306    Кад видио, шта му књига каже, 1307    Бога ми му мило не бијаше; 1308    Ал му друга бити не могаше, 1309    Па шарену књигу направио, 1310    Посла књигу до Оршана Тали. 1311    Када књигу Тали догазила, 1312    Књигу гледа Тале Ибрахиме, 1313    Кад ал’ књига бана задарскога. 1314    Што ј’ у књиги направио бане? 1315    Чуј Турчине од Оршана Тале, 1316    Де ми Гргу спреми Антунића, 1317    Ишћи за њег главно дуговање. 1318    Кад је Тале књигу прегледао, 1319    Тале бану другу направио: 1320    Ето књига од Задарја бане, 1321    Ти се спреми у другу недиљу, 1322    Сигји мени на тромегју царску, 1323    Онде ћемо сужње проминути. 1324    Ти ћеш бане мени опремити, 1325    Опремити три товара блага, 1326    Један мени, један Влахињићу, 1327    А трећи ће бегу Јакрлићу, 1328    Јер ћу бега оженити свога, 1329    А са Ајком сестром Кумалића. 1330    Пошаљи ми бега Јакрлића 1331    И Гргини шездесет робова, 1332    Тријест мушки а тридесет женски 1333    И невисту Алибеговицу, 1334    Што си Грга до сад заробио, 1335    Код Гламоча града бијелога. 1336    Кад пошаљеш тридесет робова 1337    Под свакога ’ш ата подмакнути 1338    И свакоме скројити хаљине, 1339    А женскилеж врћи у кочије. 1340    Ја ћу Гргу врћи у кочије, 1341    Па ћу Гргом на тромегју сићи, 1342    Онде ћемо сужње мунтовати. 1343    Кад је такву књигу направио, 1344    Посла књигу бану Задарскоме. 1345    Кад је књига сишла до Задарја, 1346    Кад је бане књигу прегледао, 1347    И видио главно дуговање, 1348    Што му Тале ишће Ибрахиме, 1349    Бога ми му мило не бијаше, 1350    Ал’ му друга бити не могаше . 1351    Он се спреми код Задра ледена 1352    И саставља Тали дуговање, 1353    Да видимо Тале Ибрахима! 1354    Он везене спремио кочије, 1355    У кочију Гргу посадио, 1356    Па он спреми себе и кулаша 1357    И поведе Влахињић Алију, 1358    Још поведе тријест Удбињана. 1359    Када Тале на границу сиде 1360    И доведе Гргу Антунића; 1361    Када сишо од Задарја бане 1362    И савео сужње од Задарја, 1363    Он се с Талом туде мунтовао. 1364    Оде Тале до Орашца свога 1365    И одведе бега Јакрлића. 1366    Сад нек Тале иде на Удбину, 1367    Нека бега жени Јакрлића 1368    С-липом Ајком Кумалић Мујаге. 1369    Кад је бане сишо до Задарја, 1370    Кад завири Грги у кочије, 1371    Када му се Грга охладио. 1372    Онда бане вели у Задарју: 1373    „Куку мени од сад’ до вијека, 1374    Превари ме од Орашца Тале. 1375    Како се је могло догодити? 1376    Жива сам га примио од Тале, 1377    А сада га гледам у кочија, 1378    Ђе ми сестрић свијет промјенуо, 1379    Ал је тако сваком потрефито 1380    Кога год је Тале даровао, 1381    Даровао дреновом тољагом. 1382    Тако ј’ Грга свијет промјенуо. 1383    Од мене пјесма, а од Бога здравље.